Школа

Основна школа „Вук Караџић“ Лозница

Основна школа „Вук Караџић“ смештена је крај магистралног пута Шабац – Мали Зворник. Данашњу зграду основне школе подигле су радне организације лозничке општине, а радове су изводили Грађевинско предузеће „Зидар“ и „Занатско“ током 1964/65. године. За време градње њени ученици су похађали наставу у другим градским школама. Осмог новембра 1965. године школа је завршена и свечано отворена.

Од 1965. па до 1989. матична школа је имала издвојено одељење у Лозничком пољу, које је пре припајања овој школи припадало ОШ ,,Анта Богићевић“. Интеграцијом школа у Србији припојена је осморазредна школа „Вук Караџић“ из Зајаче (1992. год.) са својим издвојеним одељењима Пасковац и Горња Борина.

Зграда школе у ИО Зајача је комплетно ј обновљена, од темеља и обновљен је школски намештај, уз велику помоћ донатора, власника рудника у Зајачи.

И у остала два ИО, Пасковац и Горња Борина, је доста урађено на осавремењивању школа, побољшани су материјално–технички услови за извођење наставе. У оквиру ИО Зајача, ове школске године, ради једна предшколска група.

Стална су настојања на унапређивању услова рада на нивоу целе школе. Данас од 69 запослених у настави је 49, a од њих 39 са VII степеном стручности. Семинарима и праћењем стручне литературе стручно усавршавање стално траје. Школу похађа 577 ученика (од којих 503 у матичној школи) у 30 одељења (22 у матичној и 8 у издвојеним одељењима).

Остварена је добра сарадња матичне школе и издвојених одељења: 9 наставника ради у обе школе, ученици истих разреда иду заједно на екскурзије и рекреативну наставу, на такмичења и наградне конкурсе су укључени сви ученици на нивоу целе школе, наставници сарађују у оквиру актива – тимски праве планове рада…

Уз све препреке школа се бори и остварује запажене радне резултате. Све је то постигнуто захваљујући организованом, планском и систематичном раду наставничког колектива у коме су срећно спојени искуство, труд и жеља да се пружи максимум и достигне највиши циљ.

У школској 2011/12. године школа је :

завршила пројекат „Учимо заједно“, а у оквиру пројекта МП и ДИЛС „Помоћ школама у инклузији“
учествовала у новом пројекту МП и организације за међународну сарадњу СР Немачке ГИЗ, под називом „Професионална организација на прелазу у средњу школу“
почела са коришћењем ново опремљене дигиталне учионице а по пројекту МП и Министарства телекомуникација
учествовала као пилот школа у пројектима МП за израду стандарда постигнућа за предмет ТИО и у пројекту ИПА 2008 за праћење реализације и постигнућа ученика 6. и 8. разреда на пробним тестовима.

Школа је позната и као домаћин такмичења. Ове школске године смо били домаћини Општинског такмичења у кошарци за дечаке и посебно за девојчице и Општинског такмичења из биологије. У припреми је реализовање Републичког такмичења из математике.

Ученици учествују на такмичењима у свим областима и постижу резултате до републичког нивоа (прошле године из историје и физике). Њихове резултате и постигнућа истичемо како би дали позитиван подстицај и осталима. Дешавања у школи се представљају, повремено и у медијима.

Директори: Радован Јаковљевић (1964-1978), Сретен Арсенић (1978-1997), Перо Тривковић (1997-2002), в.д. Загорка Белић (2002-2003), Добро Андрић садашњи директор.

Међу члановима првог колектива су били:

Учитељи – Радојка Петричић, Јела Јаковљевић, Десанка Маринковић, Жића Милановић, Тика Ћирић, Јелка Алексић, Мирјана Јаковљевић, Иванка Јовић, Драгица Васиљевић, Олга Митровић
Наставници – Катица Попов, Стојанка Марковић, Сретен Арсенић, Љубомир Ђурђевић, Вукица Ивановић, Милан Митровић, Душанка Остојић, Боривоје Цветиновић…

За прославу 40 година постојања и рада школе као самосталне установе штампан је ученички лист „Вуковац“.

Запажена је сарадња школе и институције друштвене средине. Колектив школе карактеришу примерени међуљудски односи, правилан однос према радним обавезама, нужно потребним за остваривање изузетноважних задатака образовања и васпитања нових генерација.

Да истрајемо на одговорном путу просвећивања, храбре нас поуке нашег великог реформатора језика и правописа, чије име с поносом носи наша школа:

ВРЛО ДОБРО НАУЧИТИ НЕ МОЖЕ ЧОВИЈЕК СВАКАД И СВАШТА, АЛИ ТРУДИТИ СЕ И УЧИТИ ВРЛО ДОБРО МОЖЕ ЧОВЈЕК СВАКАД!